1) PREKRŠAJNI NALOG i ZAMENA NOVČANE KAZNE ZA KAZNU ZATVORA

2) SPORAZUM O PRIZNANJU PREKRŠAJA BEZ „ODUZIMANJA DOZVOLE“ ;

3) OPŠTA NAREDBA ZA DOVOĐENJE – KARAKTER POTERNICE;

Zakonom o prekršajima iz 2013.g. i njegovim izmenama i dopunama iz 2016.g predveiđen je niz novih instituta kao što su institut prekršajnog naloga zatim jedinstveni registari neplacenih kazni i izrečenih prekršajnih sankcija, institut sporazuma o priznanju prekršaja i drugo. Izmenama Zakona detaljnije su regulisane odredbe koje se tiču dostavljanja pismena i odredbe koje se odnose na naredbu za dovođenje okrivljenog pred prekršajnog sudiju.

1) PREKRŠAJNI NALOG

Velikom broju ljudi se dogodilo da im je npr. komunalna ili saobraćajna policija napisala neki prekršajni nalog sa novčanom kaznom koju nisu platili ili im je napisana kazna zbog vožnje u javnom prevozu bez karte, koja nije izmirena, te im je nakon određenog vremena stigla odluka Prekršajnog suda kojom se novčana kazna zamenjuje za kaznu zatvora, iako nisu vodili nikakav prekršajni postupak i nisu bili pozivani na sud.

Za ovakve neprijatne situacije je “kriv” prekršajni nalog koji može izdati samo za prekršaj za koji je od prekršajnih sankcija Zakonom predviđena samo NOVČANA KAZNA U FIKSNOM iznosu.

Sistem funkcionisanja prekršajnog naloga je sledeći:
ovlašćeno lice (komunalna, saobraćajna policija) izdaje građaninu prekršajni nalog za prekršaj i to samo za onaj prekršaj za koji je predviđena novčana kazna u fiksnom iznosu (pojas, tefeloniranje u toku vožnje, vožnja bez karte u prevozu, prelazak ulice van pešačkog prelaza itd). Na poleđini naloga nalaze se pouke i upozorenja između kojih je to da lice kome je izdat nalog ukoliko ne prihvata prekršajnu odgovornost mora da, u roku od 8 dana od prijema naloga, POKRENE PREKRŠAJNI POSTUPAK SAMO PROTIV SEBE (što se može svatiti kao svojevrstan pravni nonsens) odnonsno da podnese sudu tzv “zahtev za sudsko odlučivanje” te da na taj način stekne svojstvo OKRIVLJENOG u prekršajnom postupku koji će se voditi pred Prekršajnim sudom.

Ukoliko lice kome je izdat nalog ne pokrene postupak “sudskog odlučivanja” odnonso ne plati izrečenu novčanu kaznu, prekršajni nalog postaje konačan i izvršan, te se gubi mogućnost vođenja prekršajnog postupka. Nakon navedenog, dešava se situacija da posle određenog vremena licu stigne odluka Prekršajnog suda da se novčana kazna izrečena u nalogu zamenjuje za kaznu zatvora, pa ljudi koji ne prihvataju odgovornost za prekršaj, imaju utisak da im nije omogučeno da iznesu svoju odbranu, odnosno da su nezakonito kažnjeni jer se protiv njih nije vodio nikakav prekršajni postupak.

Ukazujemo i na to da ukoliko lice u ostavljenom roku uplati novčanu kaznu, kazna zatvora se neće izvršavati!!

2) SPORAZUM O PRIZNANJU PREKRŠAJA

Učinioci prekršaja mogu od momenta pokretanja prekršajnog postupka pa do donošenja prvostepene odluke da zaključe sporazum o priznanju prekršaja koji im donosi pogodnosti u vidu umanjenja novčane kazne, a za saobraćajne prekršaje i mogućnost da se učiniocu uopšte NE IZRIČE ili da se izrekne U KRAĆEM TRAJANJU mera zabrane upravljanja motornim vozilom (tzv ODUZIMANJE DOZVOLE).
Učinilac prekršaja podnosi nadležnoj jedinici Saobraćajne ili Komunalne policije zahtev za zaključenje sporazuma, zatim sa ovlašćenim policijskim službenikom postiže sporazum o visini novčane kazne i o izricanju mere zabrane upravljanja motornim vozilom odnosno dužine njenog trajanja, nakon čega se sporazum dostavlja Prekršajnom sudu koji na osnovu istog donosi osuđujuću presudu.
Ono što je najvažnije za učinioce zaobraćajnih prekršaja je upravo mogućnost da, iako su učinili prekršaj za koji se po zakonu mora “oduzeti dozvola” na određeni period, postoji mogučnost da se ova mera uopšte NE IZREKNE ili da se izrekne u kraćem trajanju, ukoliko se postigne takav sporazum sa policijom.

Ukazujemo i na to da se sporazum NE MOŽE ZAKLJUČITI ZA SVE PREKRŠAJE (npr za teške prekršaje kao što je nasilnička vožnja, jako teška alkoholisanost, velika prekoračenja brzine itd) , kao i da se ne može zaključiti ako je učinilac već kažnjavan jednom u poslednje dve godine, te ako je u poslednje četiri godine učinjeno krivično delo iz bezbednosti saobraćaja.

3) OPŠTA NAREDBA ZA DOVOĐENJE

Izmenema Zakona iz 2016.g. portiv okrivljenih koji se ne odazivaju na pozive Prekršajnog suda i očigledno izbegavaju da se pojave pred sudom, prekršajni sudija može raspisati naredbu za dovođenje koja je opšteg karaktera.
To znači da se takva naredba ima karakter POTERNICE, jer sud takvu naredbu za dovođenje dostavlja organima policije radi raspisivanja portage. Potragu raspisuje organ policije nadležan po mestu suda pred kojim se vodi prekršajni postupak.
Na osnovu ovakve naredbe policija može lišiti slobode učinioca prekršaja u BILO GDE na teritoriji Republike Srbije (pa čak i na graničnom prelazu prilikom odlaska u inostranstvo), BEZ OBZIRA NA TO GDE SE PREKRŠAJNI POSTUPAK VODI, nakon čega će policija sprovesti lice kod sudije za prekršaje suda koji vodi prekršajni postupak na saslušanje. Ako se pronađeno lice po izdatoj opštoj naredbi za dovođenje ne može odmah privesti u sud, ovlašćeni policijski službenik može, okrivljenog ZADRŽATI najduže 24 ČASA od časa kada je pronađen.

Do ovakvog zakonskog rešenja je došlo kako bi se omogućilo policiji da može pronaći i dovesti okrivljenog koji ne boravi na poznatoj adresi, što do sada nije bio slučaj, s obzirom da je policija po naredbi za dovođenje tražila okrivljenog samo na adresi koja je bila označena u naredbi suda, te su okrivljeni često zloupotrebljavali takvo zakonsko rešenje u cilju odugovlaćenja i zastare vođenja prekršajnog posupka.

Ukazujemo i na to da sud mora povući ovu opštu naredbu za dovođenje odmah nakon što sasluša okrivljenog, odnosno odmah nakon što okrivljeni postupajućem sudu dostavi pisanu odbranu.

Adv. Aleksandar Sarić