Brak kao zajednica života muža i žene sklopljena pred nadležnim državnim organom (građanski brak) proizvodi brojne pravne posledice po supružnike. Iako je građanski brak prema Porodičnom zakonu u svemu izjednačen sa vanbračnom zajednicom, potrebno je napomenuti da bračni i vanbračni partneri nisu u jednakom položaju kada je u pitanju nasleđivanje prema Zakonu o nasleđivanju.

Naime, nasleđivati se može samo supružnik dok vanbračni partneri ne mogu nasleđivati jedan drugog.

Iako brak proizvodi brojne posledice po supružnike kao što je rečeno, u ovom tekstu osvrnućemo se samo na pitanje imovine supružnika.

Supružnici mogu biti vlasnici POSEBNE i ZAJEDNIČKE imovine.

1. POSEBNA IMOVINA

Posebnu imovinu supružinka čini ona imovina koju je supružnik 1) imao u svom vlašništvu pre zaključenja braka,          2) ona imovina koju je supružnik stekao u toku braka nekim besteretnim načinom sticanja (npr. poklonom, nasleđem itd)  3) imovina koju je stekao deobom zajedničke imovine, 4) specifični slučajevi:

• Imovina koju je supružnik stekao pre zaključenja braka;

čini svu imovinu koju je supružnik imao u vlasništvu pre braka bez obzira kako je istu stekao (poklonom, ugovorom o kupoprodaji, ugovorom o doživotnom izdržavanju, zaradom itd). i bez obzira dal se radi o pokretnoj ili nepokretnoj imovini (stanovi, automobili itd).

• Imovina koju je supružnik stekao u toku braka nekim besteretnim načinom sticanja;

je imovina koju je supružnik stekao nasleđem od svojih srodnika, imovina koju je stekao poklonom, testamentom kao i bilo kojim drugim besteretnim poslom.

Ovde treba napomenuti da postoje određene situacije kada se ne može na prvi pogled jasno utvrditi kom supružniku je poklon učinjen pa se primenjuju određeni kriterijumi kao što je izričita volja poklonodavca kome će da učini poklon, odnos poklonodavca sa poklonoprimcem (npr. ako je pokon učinio muževljev brat/kum poklon pripada mužu), zatim vrsta poklona (ako je poklon npr. stomatološka stolica a žena je po profesiji stomatolog smatra se da je poklon učinjen ženi, osim ako poklonodavac nije izričito stolicu poklonio mužu što mora naglasiti) i na kraju ako se ne može po ovim kriterijumima utvrditi kome je poklon učinjen poklon pripada supružnicima u svojinu na jednake delove.

• imovina koju je supružnik stekao deobom zajedničke imovine;

je imovina koja pripadene supružniku nakon deobe zajedničke imovine i to bez obzira kada se ta deoba sporvede (za vreme ili nakon prestanka braka) i to putem sudske odluke ili putem sporazuma o čemu će biti više reči u daljem tekstu.

• Specifični slučajevi;

– zarada supružnika pre stupanja u brak;

– ušteđevina supružnika pre stupanja u brak;

– prihodi koje daje posebna imovina (zakupnina, kamate, dividende itd)

– sredstva dobijena na osnovu naknade neimovinske štete (npr telesne povrede u saob. nezgodi idr)

– osiguranje života za slučaj bolesti ili invaliditeta osigurana suma pripada osiguraniku;

– kupovina stvari na kredit ali samo ako je otplata kredita izvršena iz posebne imovine supružnika, a ako je i drugi supružnik svojim sredstvima u neznatnom obimu doprinosio otplati tog kredita onda taj supružnik ima pravo na obligacionopravni zahtev za povrćaj novca koji je uložio u otplatu a stvar će pripasti drugom supružniku.

2. ZAJEDNIČKA IMOVINA

Zajednička imovina supružnika je ona imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku. Takođe bitno je napomenuti da zajeničkom imovinom imovinom pored zarade supružnika smatra i situacija kada se radom jednog supružnika omogućava ili olakšava sticanje zarade drugom supružniku. Rradom se smatra i rad kojim jedan supružnik doprinosi očuvanju, održavanju postojeće imovine.

za sticanje zajedničke imovine neophodna su dva uslova:

• Imovina stečena radom
• U toku trajanja bračne zajednice – ovde je bitno napomenuti da ono što je stečeno radom posle trajnog prekida zajednice života, bez obzira što brak nije razveden, ne ulazi u zajedničku imovinu već čini posebnu imovinu supružnika te se zajednička imovina može stcati samo dok zaista traje zajednica života supružnika.

           Zajedničku imovinu čini:

• imovina stečena radom supružnika;
• imovina koja predstavlja prihode koje daje zajednička imovina (kamate, zakupnine, dividende);
• imovina stečena korišćenjem prava intelektualne svojine (autorska, pronalazačka prava);
• naknada dobijena za rad supružnika, koja a ne predstavlja zaradu (otpremnina, naknada u slučaju nezaposlenosti, nagrade, stipendije i dr.);
• imovina stečena po ugovoru o doživotnom izdržavanju
• imovina stečena igrama na sreću – osim ako supružnik ne dokaže da je u igru uložio samo svoju posebnu imovinu;

Podela zajedničke imovine;

            Zajednička imovina supružnika se u svakom trenutku može podeliti (u toku i nakon prestanka braka) i imovina dobijena podelom predstavlja posebnu imovinu. Bitno je napomenuti da kod nepokretnosti (stanova, zgrada, parcela) koje su stečene u braku a u katastru je kao vlasnik upisan samo jedan supružnik smatra se da su vlasnici te nepokretnosti oba supružnika sa jednakom delovima, osim ako nisu nakon upisa sačinili sporazum ili je odluku o toj imovini doneo sud.

            Zajednička imovina se može podeliti SPORAZUMOM ILI PUTEM SUDA. Sporazumom se deli kada kod stranaka postoji saglasnost šta kome pripada, sporazum o deobi mora biti u pisanoj formi i ovren kod javnog beležnika. Sudskim putem se polela može izvršiti na dva načina i to u vanparničnom postupku kada postoji saglasnost stranaka ili u parničnom postupku podnošenjem tužbe.

Zakon predviđa da je doprinos supružnika u sticanju zajedničke imovine jednak, međutim supružnik koji smatra da je doprineo više od ½ može pred sudom utvrđivati i dokazivati da je doprineo više i  na taj način potraživati veći deo imovine.

Na kraju treba napomenuti da i određene obaveze mogu pogoditi oba supružnika i nakon razvoda braka tako da  za zajedničke obaveze supružnici odgovaraju zajednički i zajedničkom i posebnom imovinom.

Zajednike obaveze su:

• obaveze koje jedan supružnik preuzme radi podmirenja potreba zajedničkog života (npr. troškovi ishrane, stanovanja, odeće i sl.)
• obaveze iz kredita koje podigne jedan supružnik a koji je stečena zajednička stvar i čiju otplatu su u toku braka zajedno vršili supružnici;

Dok se zajednička imovina ne podeli, sa tom imovinom upravljaju oba supružnika sporazumo, te je za raspolaganje zajeničkom imovinom (npr. stan koji je u  toku braka kupljen na ime samo jednog supružnika) neophodna saglasnost oba supružnika (i posle razvoda braka).

Takođe, ukoliko se brak razvodi sporaznumnim putem supružnici moraju postići sporazum o deobi zajedničke imovine koji će biti sastavni deo odluke o razvodu braka.

Adv. Gordana D. Sarić