U današnjem, možemo slobodno reći digitalnom, svetu u kojem se iz dana u dan mnoge svere života sele na internet koji postaje dominantna platforma za pre svega za komunikaciju ali i za poslovanje, informisanje pa čak i obrazovanje, krivično pravo je prinuđeno da svoje delovanje prošiti i na tzv virtuelni svet u kojem ljudi svakodnevno dolaze u kontakt.

U ovom tekstu ovsvrnućemo se na pitanje društvenih, odnosno sicijalnih mreža, kao medijuma za komunikaciju, prenošenje informacija i izražavanje mišljenja i njihovog odnosa sa našim važecim krivičnim zakonodavstvom.

Najnovija sudska praksa Vrhovnog kasacionog suda pokazuje da se određena krivična dela mogu izvršiti i putem socijalnih mreža, te iz Presude VKS Kzz 1058/2016 proizilazi stav VKS-a da fizičko lice može izvršiti krivično delo „Uvrede“ iz čl. 170 Krivičnog zakonika putem Facebook-a.

Ovakva praksa je značajna, s obzirom da svakodnevno možemo naići na najrazličitije uvrede izvršene putem društvenih mreža.

U vezi sa navedenim Krivični zakonik u čl. 170 kaže da:

„(1) Ko uvredi drugog, kazniće se novčanom kaznom od dvadeset do sto dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od četrdeset hiljada do dvesta hiljada dinara.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, učinilac će se kazniti novčanom kaznom od osamdeset do dvestačetrdeset dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od stopedeset hiljada do četristopedeset hiljada dinara.

Iz pomenute presude VKS-a, poizilazi da je Sud zaključio da se Facebook ima smatrati vrstom sredstva javnog informisanja te da se FB može podvesti pod „slično sredstvo“ iz stava 2 člana 170 Krivičnog zakonika.

VKS je u svojoj presudi našao da se radnja izvršenja krivičnog dela uvrede, koja predstavlja izjavu ili drugu radnju kojom se po objektivnoj oceni izražava omalovažavanje određenog lica, može se izvršiti i putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu.

U vezi sa iznetim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda Facebook stranica kao deo društvenih mreža, upravo zbog dostupnosti iste korisnicima ovih mreža na internetu predstavlja sredstvo slično sredstvima štampe, radija ili televizije i sledstveno tome putem ovog sličnog sredstva – facebook stranice se može uputiti uvredljiva izjava i samim tim izvršiti krivično delo uvreda.

Kod napred navedenog, javlja se problem koji se sastoji u tom da je uvreda učinjena putem društvenih mreža „teža“ od uvrede koja je učinjena nekome „u lice“. Ovakav stav suda znači da će lice koje izvrši uvredu putem društvene mreže biti strože kažnjeno nego lice koje izvrši „običnu“ uvredu iz razloga što uvreda iz stava 2 čl. 170 KZ predstavlja kvalifikovani oblik krivičnog dela uvrede te se samim tim strože i kažnjava.

Ovakav stav je, po našem mišljenju veoma diskutabilan, i moramo biti veoma oprezni kod ovakvog načina zaključivanja i izjednačavanja društvenih mreža sa konvencionalnim sredsvima informisanja. U svakom slučaju bitno je napomenuti da uvreda predstavlja omalovažavanje, a omalovažavanje se u našoj krivično – pravnoj teoriji i praksi procenjuje iz ugla postojećih običajnih, moralnih i drugih normi koji važe u određenoj sredini (društvenoj grupi, mestu idr), sto znači da je za ocenu da li neka izjava predstavlja uvredu u krivičnopavnom smislu irelevantno je kako je ta izjava shvaćena od strane lica kome je upućena. Ako je u nekoj društvnoj grupi ili sredini uobičajeno međusobno oslovljavanje u šali sa npr.  “Gde si konju/vole?” onda ta izjava upućena članu takve grupe neće predstavljati uvredu. Međutim ako izađemo van okvira takve društvene grupe ili sredine ovu izjavu posmatramo šire moglo bi se zaključiti da ona u sebi sadrži omalovažavanje, te bi u toj situaciji takva izjava predstavljala uvredu. Kako izjava upućena preko društvenih mreža može dopreti do različitih „grupa“ ljudi imajući u vidu da se veoma često korisnici i ne poznaju postoji opasnost da se određena izjava shvati kao uvreda od strane nekog pripadnika grupe.

Bez obzira na prethodne dileme, i ne ulazeci u pitanja i problema kod dokazivanja krivičnog dela učinjenog preko društvene mreže (identitet izvršioca, ko stoji iza naloga preko kojeg je uvreda izvršena, ko je zaista napisao izjavu preko naloga i dr) iz prethodno pomenute prakse VKS-a proizilazi da sudovi zauzimaju stanovište da se kr. delo uvrede može izvršiti putem facebooka, a samim tim se primenom analogije može uzeti da se kr.delo može izvršiti i drugim društvenim mrežama.

Takođe, bitno je napomnuti da se sve navedeno može odnositi i na druga krivična dela od kojih se u praksi ovim putem najčešće može izvršiti i krivično delo “Ugrožavanja sigurnosti“.

Ovo je veoma ozbiljna tema koja će biti otvorena dok se ne pronađe adekvatno rešenje koje bi doprinelo regulaciji društvenih mreša i krivičnih dela koje se putem istih mogu izvršiti, koje mora biti takvo da ni na koji način ne ograniči korpus ustavom garantovanih sloboda i prava građanina na slobodno izražavanje a da ipak suzbije ove oblike kriminaliteta na internetu. U svakom slučaju potrebne su izmene našeg krivičnog zakonodavstva kako bi ono bilo u toku sa novim pojavnim oblicima kriminaliteta.

Aleksandar Sarić, advokat