Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji bi trebao da doprinese sprečavanju nasilja u porodici kao jednog gorućeg, veoma ozbiljnog i veoma rasprostranjenog problema sa kojim se suočavaju u najvećem procentu žene, ali i drugi članovi porodica u Republici Srbiji.

Zakon bi trebalo da se primenjuje zajedno sa Krivičnim zakonikom i Porodičnim zakonom i predviđa odeđene novine u našem zakonodavstvu što u pogledu mera koje se mogu odrediti potencijalnom nasilniku što u pogledu definisanja šta sve predstavlja nasilje u porodici. Primena zakona će početi od 1. juna 2017.godine.

EKONOMSKO NASILJE!?

Zakon po prvi put u naš pravni sistem, pored karakterističnih oblika nasilja koji se ispoljavaju silom i pretnjom uvodi i pojam EKONOMSKOG NASILJA, što je svakako pozitivna i bitna stvar imajući u vidu da je veliki broj ljudi, podjednako i žena i muškaraca, izložen ekonomskom nasilju, a koje nesporno utiče i poverđuje integritet i duševno spokojstvo lica koje ovakvo nasilje trpi.

Ekonomsko nasilje bi predstavljalo nedozvoljene radnje koje jedan član porodice vrši prema drugom članu ako npr. ne daje novac za potrebe porodice, uzima zaradu drugog člana porodice, ne dozvoljava uvid i pristup porodičnoj zaradi drugom članu, ograničava potrošnju tuđe zarade, primorava drugog člana porodice da napustiti posao ili mu ne dozvoljava da se zaposli, zahteva od člana porodice da se zaposli po svaku cenu kako bi donosio zaradu kao i brojne druge radnje kojima se ugrožava spokojstvo nekog člana porodice.

Od državnih organa koji učestvuju u preduzimanju mera sprečavanja nasilja u porodici Zakon predviđa policiju, tužilaštva, sudove i centre za socijalni rad, s tim da se u zakonu može prepoznati velika i bitna uloga policije u sprečavanju nasilja.

SPREČAVANJE NASILJA U PORODICI PREDSTAVLJA JAVNI INTERES!?

Zakon, kako bi istako značaj borbe protiv nasilja u porodici, tu borbu kvalifikuje kao javni odnosno opšti interes i predviđa da je SVAKO ko ima saznanja da određeno lice sprovodi nasilje DUŽAN DA TO NASILJE PRIJAVI NADLEŽNIM ORGANIMA i to odmah i bez odlaganja. Ova obaveza se odnosi kako na fizička lica tako i na državne organe koji sada imaju i dužnost da prepoznaju moguće nasilje i da hitno reaguju i obaveste policiju.

ULOGA POLICIJE U SPREČAVANJU NASILJA U PORODICI!?

Zakon je pridvideo jako bitnu ulogu policije koja ima široka ovlašćenja u postupku sprečavanja nasilja. Ovim postupcima bi prema Zakonu trebalo da se bave visoko običeni i specijalizovani policijski službenici koji će završiti posebnu obuku.

1. Svaki policijski službenik, koji na bilo koji način sazna da postoji nasilje ili da postoji opasnost od nasilja u porodici, ima pravo da potencijalnog nasilnika DOVEDE U POLICIJSKU STANICU (dobrovoljno ili silom u slučaju da nasilnik ne želi da sarađuje) radi sprovođenja postpka i obrade od strane specijalizovanog policijskog službenika. Zadržavanje u pol. stanici i postupak obrade može trajati najduže 8 ČASOVA. Zadržano lice IMA PRAVO NA BRANIOCA i druga prava.
2. Specijalizovani policijski službenik saslušava potencijalnog nasilnika i nakon toga vrši PROCENU RIZIKA odnosno opasnosti da lice može izvršiti/ponoviti nasilje.
3. Ako spec. pol. službenik proceni da postoji nepostredna opasnost da će lice izvršiti nasilje isti ima paravo da tom licu izrekne NAREĐENJE sa nekom od hitnih mera zaštite od nasilja. Policijski služnebnik svojim naređenjem može:

• privremeno zabraniti potencijalnom nasilniku da prilazi i da razgovara sa žrtvom.
• privremeno udaljiti potencijalnog učinioca iz stana u kojem živi sa žrtvom.

Naređenje, odnosno hitna mera koju izrekne policijsku službenik može trajati NAJDUŽE 48 ČASOVA.

4. Nakon izricanja hitne mere policijski službenik obaveštava tužioca koji može u roku od 24h od kada je naređenje izdato, predložiti da SUD PRODUŽI IZREČENU HITNU MERU.

ULOGA SUDA I TUŽILAŠTVA!

Tužilac ukoliko proceni da postoji opasnosti od nasilja predlaže nadležnom sudu da PRODUŽI TRAJANJE izrečene hitne mere. Sud odlučje u roku od 24 časa i može produžiti meru za još 30 DANA. Protiv ovakve odluke suda postoji pravo žalbe Višem sudu s tim da žalba ne odlaže izvršenje.

Lice koje PREKRŠI izrečenu meru kazniće se za prekršaj kaznom DO 60 DANA ZATVORA!

PRUŽANJE PODRŠKE I EVIDENCIJA!

Takođe, državni organi su dužni da žrtvama nasilja pruže svaki vidi podrške, da ih upoznaju sa njihovim pravima, i načinom na svoja prava ostvare. Zakon predviđa izdradu individualnog plana podrške za svaku žrtvu sa konkretnim merama koje će se preduzeti u cilju zaštite i podrške žrtvi. Kako će to izgledati u praksi iz samog teksta zakona ostaje nejasno te će se pokazati u narednom periodu primene istog. U svakom slučaju u ovom delu bi centri za socijalni rad trebalo da imaju važnu ulogu.

Na kraju, državni organi vode EVIDENCIJU o licima koja su izvršila nasilje i o merama koje su im izrečene, i podaci u evidenciji se čuvaju 10 GODINA nakon čega se brišu.

Iz svega navedenog jasna je ideja zakonodavca da ovaj postupak bude veoma hitan a što se vidi i iz rokova koji su predviđeni za postupanje državnih organa, kao i ideja da se nekom vrstom privremenih mera spreči da do potencijalnog nasilja dođe u situaciji kada postoje osobite okolnosti koje policiji i tužilaštvu mogu ukazati da određeno lice može izvršiti nasilje u porodici.

Da li će ovi rokovi biti ispošovani i da li će ovaj postupak biti dovoljno efikasan u praksi, ostaje da se uverimo u narednom preiodu koji sledi u primeni ovog Zakona.

Zakon počinje da se primenjuje od 1. juna 2017. godine.

Adv. Aleksandar Sarić